Пекарски дани

На Пекарским данима, традиционалној манифестацији Пољопривредне школе ,,Шуматовац“ која се сваке године роди богатија и привлачнија, Никола Петровић, ученик 3. разреда ОШ,,Стојан Живковић Столе“ одељење у  Крушју добио је 1, награду на литерарном конкурсу за млађи основношколски узраст, а Клара Митић, ученица 4. разреда ОШ,,Љупче Николић“ из Алексинца добила је 2. у истој категорији.

Обоје су полазници наше радионице и то они ,,стари“ 🙂  друга година.

Прича о једном хлебу,  Никола Петровић 

Пробудио сам се. Било је баш лепо време. Нисам ни приметио да је дошло лето, али сам се задовољно раширио на сунцу. Почео сам да растем и растем. Одједном, нашао сам се у великој просторији окружен браћом и сестрама.

Нашем мирису нико није могао одолети. А ја нисам могао одолети сјају једне устрептале переце. Видео сам да и она мене гледа. Најпре смо се обоје постидели. Али када нам корпе протресоше и приближише сасвим једну уз другу, наша срећа била је видљива свима.

Тако и купци приметише нашу љубав:

–          Овај хлеб и ову перецу молим!

Срећни скоро ускочисмо у папирну кесицу, једва дочекавши да се напокон загрлимо.

Прича о једном хлебу, Клара Митић

Нико никада није чуо тог дечака да се смеје. Били су јако сиромашни. И изглед му је одавао сиромаштво. Био је блед и смежуран. Оно што је било најтужније, никада сe није играо с другом децом. Деца су га исмевала због килаже.

Једног дана у село су се доселили непознати људи. Имали су сина буцу дебељуцу. Стално је носио сендвич,а уста су му непрестано радила. И он је приметио бледуњавог тихог дечака. Није знао како да му приђе.

Једном су се нашли у исто време сами на школском дворишту. Дебељуца је жвакао парче хлеба. Сувоњави је жељно гледао у његова уста. Буца спонтано понуди дечаку хлеб. Тог тренутка родило се нераскидиво пријатељство.