Archive | мај 2014

Пролећне ноте, риме и слике – још похвалица за радионичаре

Управо су пристигли резулатати фестивала ,,Пролећне ноте, риме и слике“ који организује тим ОШ,,Ћеле Кула“ Нишпредвођен наставницом српског језика Иреном Златковић.

Међу похваљеним радовима 4 су наше мале другарице са радионице писања ,,Српски лако“. Како је на конкурс пристигло 136 радова, утолико смо веселији што смо се нашли међу похваљенима!

Списак награђених и похваљених ученика на литерарном конкурсу Фестивала

Честитамо свим учесницима и организаторима и представљамо радове наших радионичара:

 

Митра Богдановић

ОШ,,Јован Јовановић Змај“ Ал. Рудник, 2. разред

учитељица Виолета Ђорђевић

ПРОЛЕЋНЕ ЧАРОЛИЈЕ

 Ко то тихо  просу боје

на ливаде, баште, поља

па се јутрос све шарени

од листића и цветова?

 

Из луга се птица јави

својом песмом да нас греје

и разгласи на све стране:

„Пролеће је, пролеће!“

Кристина Латински

ОШ,,Љупче Николић“, 3. разред

учитељица Ивона Петровић

ПЕСМА ПРОЛЕЋУ

Драго пролеће, молим те дођи брзо,

отклони облаке, сунце нека сине!

 

Војска облака наоружана је кишом,

прикради се ти, онако, кришом.

 

Онако полако, лукаво, како само ти умеш,

досадно ми је у кући, надам се да разумеш.

 

Хоћу да трчим, да скачем, са друштвом да шетам,

слободно као птица да ме киша не омета.

 

Хоћу још да обујем ципелице нове

да коначно скинем чизме ове.

 

Добро би било да кишобран шарени

у мојој руци лопта замени.

 

Ја те молим, а ти се потруди,

хајде пожури, друг буди.

Јована Петровић

ОШ,,Стојан Живковић Столе“ Трњане, 4. разред

учитељица Слађана Смиљковић

ЗАЉУБЉЕНЕ  БУБАМАРЕ

На ливади десило се се чудо

бубамаре  две

заљубиле  се лудо.

 

У хладу маслачка

тврди звончић плави

њих двоје се тек

јутрос  упознали.

 

Обукли  су нове

хаљине туфнасте

да  песму певају

замолиле ласте.

 

По ливади  плешу

и јављају цвећу –

Десила се љубав

у овом пролећу!

 

Катарина Стојадиновић

 ОШ „Љупче Николић“ Алексинац, 3/1

учитељица Слађана Петровић

БАЈКА О БОГИЊИ ПРОЛЕЋА

Богиња  пролећа  је Весна,

из  словенске  митологије је њено име,

стигла је 21.марта,

одмах  после дуге зиме.

 

Венчић од цветића на глави,

и  зелене хаљине  је носила,

по шуми је шетала,

и  тиме се поносила.

 

У поточићу се огледала,

док је воду пила,

а  најсрећнија је била,

кад  је на себи угледала крила.

 

Принца Водана је Весна видела,

док је изнад зелених и цветних поља летела.

Бог вода је он био,

и  целој природи  је био мио.

 

На први поглед  се у њега заљубила,

док јој је птичица весело цвркутала.

Кад  је Водан њу угледао,

схватио је да је себи вољену нашао.

 

Љубав је цветала као пољско цвеће,

и  раставит  их више нико неће.

У љубави и слози су срећно живели,

и старост дубоку дочекали.        

 

ПОПУЊАВА СЕ НАША ЕКИПА ЗА УМЕТНИЧКУ КОЛОНИЈУ У ЛИПОВЦУ! 🙂

ЧЕСТИТАМО СВИМА!

 

Advertisements