Душан Бошковић

У сусрет раној јесени

 Скоро сам заборавио летњи распист. Много сам заузет школским обавезама. Чак ме и природа подсећа да је лето прошло.

Примећујем да се време променило. У мом дворишту има опалог лишћа. Дрвеће је и даље обучено у зелену одећу, али сада има и понеку жуту шару. И ноћи су хладније. Кроз отворен прозор осећа се ноћна свежина. Зато се ујутру облачимо топлије.

Ипак, лето се још увек не предаје. Сунчано подне позива нас да се играмо. Нема купања, али још увек можемо да уживамо у топлим зрацма сунца.

Слава

 

Саша слави славу. Слободан стиже. Сташа стиже сутра. Сашка слеће сигурно. Светлана стиже сама. Сви стижу.

Сви славимо славу. Свако сваког служи. Служимо сви све, самоСара служи слатко. Сви се служимо, сви смо срећни. Слава се слави сложно. Славска свећа светли. Срећом сјаји.

Пролећна љубав

 

Лептирићи  и пчелице мале

са мојим се срцем

ових дана шале.

 

Лупило ме Сунце

право посред чела

много ми се свиђа

зујалица Лела.

 

Због ње ми је сада

чаробно пролеће

све ми блиста, сија

к’о најлепше цвеће.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s