Tag Archive | награде

Први првенац, па Самиздат Б92

Полазник радионице писања Српски лако и члан подмлатка Књижевног клуба ,,Велимир Рајић“ Алексинац

Андрија Богдановић похваљен на конкурсу Млади књижевни суперталенти 2015. који организује Самиздат Б92.

Поносни на похвалу и ишчекујући нове Андријине успехе, радујемо се са њим и његовом породицом!

Браво, Андрија!!!!

Извор: Самиздат Б92

Advertisements

Уметничка колонија у Липовцу

Уметничка колонија у Липовцу, коју организује Књижевни клуб ,,Велимир Рајић“из Алексинца, од прошле године отворила је врата и малим полазницима, тако да смо ове године срећни што можемо позвати још малих гостију. Како подмладак клуба броји велики број чланова, одлучили смо да наградимо оне који су учествовали на конкурсима и фестивалима и ширили леп глас о нашем клубу. 

На уметничку колонију у Липовцу од 26-28.9. 2014. позвани су:

1. Богдановић Митра

2. Марковић Лана

3. Латински Кристина

4. Стојадиновић Катарина

5. Јовановић Катарина

6. Бошковић Душан

7. Станковић Сара

8. Цветићанин Војин

9. Марковић Миљана

10. Митић Клара

11. Петровић Јована

12. Петровић Никола

13. Вељковић Теодора

14. Живковић Лола

За разлику од одраслих, деца ће боравити на колонији у суботу 27. и недељу 28. септембра.

РОДИТЕЉСКИ : уторак, 16. септембар у 18 сати у просторији клуба у Дому културе Алексинац. 

7.10.2014.

Овако смо се провели:

Пролећне ноте, риме и слике – још похвалица за радионичаре

Управо су пристигли резулатати фестивала ,,Пролећне ноте, риме и слике“ који организује тим ОШ,,Ћеле Кула“ Нишпредвођен наставницом српског језика Иреном Златковић.

Међу похваљеним радовима 4 су наше мале другарице са радионице писања ,,Српски лако“. Како је на конкурс пристигло 136 радова, утолико смо веселији што смо се нашли међу похваљенима!

Списак награђених и похваљених ученика на литерарном конкурсу Фестивала

Честитамо свим учесницима и организаторима и представљамо радове наших радионичара:

 

Митра Богдановић

ОШ,,Јован Јовановић Змај“ Ал. Рудник, 2. разред

учитељица Виолета Ђорђевић

ПРОЛЕЋНЕ ЧАРОЛИЈЕ

 Ко то тихо  просу боје

на ливаде, баште, поља

па се јутрос све шарени

од листића и цветова?

 

Из луга се птица јави

својом песмом да нас греје

и разгласи на све стране:

„Пролеће је, пролеће!“

Кристина Латински

ОШ,,Љупче Николић“, 3. разред

учитељица Ивона Петровић

ПЕСМА ПРОЛЕЋУ

Драго пролеће, молим те дођи брзо,

отклони облаке, сунце нека сине!

 

Војска облака наоружана је кишом,

прикради се ти, онако, кришом.

 

Онако полако, лукаво, како само ти умеш,

досадно ми је у кући, надам се да разумеш.

 

Хоћу да трчим, да скачем, са друштвом да шетам,

слободно као птица да ме киша не омета.

 

Хоћу још да обујем ципелице нове

да коначно скинем чизме ове.

 

Добро би било да кишобран шарени

у мојој руци лопта замени.

 

Ја те молим, а ти се потруди,

хајде пожури, друг буди.

Јована Петровић

ОШ,,Стојан Живковић Столе“ Трњане, 4. разред

учитељица Слађана Смиљковић

ЗАЉУБЉЕНЕ  БУБАМАРЕ

На ливади десило се се чудо

бубамаре  две

заљубиле  се лудо.

 

У хладу маслачка

тврди звончић плави

њих двоје се тек

јутрос  упознали.

 

Обукли  су нове

хаљине туфнасте

да  песму певају

замолиле ласте.

 

По ливади  плешу

и јављају цвећу –

Десила се љубав

у овом пролећу!

 

Катарина Стојадиновић

 ОШ „Љупче Николић“ Алексинац, 3/1

учитељица Слађана Петровић

БАЈКА О БОГИЊИ ПРОЛЕЋА

Богиња  пролећа  је Весна,

из  словенске  митологије је њено име,

стигла је 21.марта,

одмах  после дуге зиме.

 

Венчић од цветића на глави,

и  зелене хаљине  је носила,

по шуми је шетала,

и  тиме се поносила.

 

У поточићу се огледала,

док је воду пила,

а  најсрећнија је била,

кад  је на себи угледала крила.

 

Принца Водана је Весна видела,

док је изнад зелених и цветних поља летела.

Бог вода је он био,

и  целој природи  је био мио.

 

На први поглед  се у њега заљубила,

док јој је птичица весело цвркутала.

Кад  је Водан њу угледао,

схватио је да је себи вољену нашао.

 

Љубав је цветала као пољско цвеће,

и  раставит  их више нико неће.

У љубави и слози су срећно живели,

и старост дубоку дочекали.        

 

ПОПУЊАВА СЕ НАША ЕКИПА ЗА УМЕТНИЧКУ КОЛОНИЈУ У ЛИПОВЦУ! 🙂

ЧЕСТИТАМО СВИМА!

 

Још награда за наше радионичаре

Полазнице Радионице писања ,,Српски лако“ а уједно и чланице подмлатка Књижевног клуба,,Велимир Рајић“ Алексинац Лана Марковић и Сара Станковић награђене на 17. конкурсу „Дани дечије поезије и стваралаштва Гордана Брајовић“.  То што су њихови радови издвојени међу  2000 радова из пера 719 основаца само повећава радост свих нас, који радимо са овом даровитом децом.

Лана Марковић, ученица 2. разреда ОШ,,Љупче Николић“ из Алексинца дели 1. место у категорији ученика до 4. разреда за поетски рад Нов шешир, а Сара Станковић, ученица 3. разреда ОШ,,Вожд Карађорђе“ из Алексинца у истој категорији дели 3. место за поетски рад Штрумфовска свађа.

Сви награђени и похваљени радови на конкурсу биће објављени у специјалном Зборнику, у издању „Вечерњих новости“. Зборник ће бити представљен у оквиру програма „Дани дечије поезије и стваралаштва – Гордана Брајовић“, који ће се одржати 29. априла у Алексинцу. Том приликом свечано ће бити уручена и награда „Гордана Брајовић“, коју „Новости“ додељују за најбољу књигу за децу. Ово признање добили су Раша Попов и Тоде Николетић.

извор →  Вечерње новости

1. место:

НОВ ШЕШИР

Јутрос је мали кров

 добио шешир нов.

Апа трапа,

апа трапа

 то је стварно бела капа.

 Пао снегић леп и нов,

 радује се бели кров.

Ал` је ово био дан, бели дан.

Задњи зимски дан.

ЛанаМарковић

lana 2 lana 1

са доделе награда,

29.4.2014, Алексинац

3. место:

Штрумфовска свађа, Сара

Свађали се Штрумфови скоро цео дан

ко ће лепу Штрумфету повести на бал.

 

Мргуд се мргодио и трескао ногама:

– Ако је не поведем, не говорим са вама!

 

Лицко брани позиције своје:

– Најлепши сам у селу, то је право моје!

 

Папа Штрумф се позва на мудрост и знање

и сви други изнеше заслуге, признање.

 

Умало да свађа нарасте, па да се потуку,

препиру се, галаме и за рукав вуку.

 

А Штрумфета поносна ужива у свађи

у центру је пажње сваки Штрумф све слађи.

 

Кефало је смишљао фазоне и форе

како да разреши све проблеме ове.

 

Ко зна докле би трајала та дрека

да се не појави страшна сенка нека.

 

Задрхташе Штрумфови, спопаде их мука

јер спазише лукави део мачјег брка.

 

– Ено, Азраела, вири иза плота,

значи да се Гаргамел ту око нас мота!

 

У том трену преста и цика, и дрека

кад схватише шта их посвађане чека.

 

Брзо једно другом додадоше руку

и сложно кренуше у велику трку.

 

У кућици својој на сигурном месту

направише велику заједничку фешту.

 

Певали су, играли све до рујне зоре

и славили срећни то другарство своје.

 Сара Станковић

sara12

са доделе награде,

19.4.2014. Алексинац

 Браво, девојке!

 

Бајка о сиренама, Миљана Марковић

Негде далеко, на крају света, иза седам мора и три океана, постојало је тајно царство сирена. Нико није знао да оно постоји, све док се први пут у двеста милиона година постојања овог царства нису родиле сирене близнакиње. Обајвили су вест о њиховом рођењу водометима магичних боја. Тада се на западном хоризонту људског света појави најмагичнији залазак сунца о коме су људи данима причали.

Мајка двеју близнакиња сирена била је пресрћна. Знала је да су њене близнакиње чудо и уживала је у лепоти својих сиреница. Оне су расле срећно и задовољно. Биле су увек једнако веселе и дружељубиве.

Ипак, једна сиреница је била мало радозналија од ове друге. Њену знатижељу нико није сматрао лошом особином све док једном није тврдоглаво навалила да види шта и ко живи на копну. Упркос напорима маме сирене да је врати на морско дно, она је успела да се домогне плићака. Оно што је видела, много јој се допало. Желела је и онда да дише, да хода и плеше, да носи сјајне хаљинице и да прича…

Данима је била тужна. Говорила је само о оном што је видела у забрањеном свету. Узалуд јој је мајка говорила да не сме да изрони на површину. Бајпре је викала, а после почекла да моли и плаче јасно је уверавајући да ће се ако сасвим изрони на површину, претворити у морску пену. Све је било узалуд.

Сиреници је и то било забавно. Баш је желела да се претвори у морску пену. Свом снагом се усмерила ка површини, а кад је скроз изронила из воде, претворила се и хиљаде белих капљица пене и запљуснула обалу човечјег света.

Мајка сирена је своју кћер удала за принца. они су живели диго и срећно и изродили много принчева и сирена. Стара мајка никад није заборавила своју другу кћер, али је била спокојнија кад год је помислила да је њена друга кћер баш тамо где је желела да буде – на међи између два света.

Миљана Марковић, 4. разред

Радионица Српски лако

1. награда Медијана фестивала!!!!

ФЕСТИВАЛ ДЕЧИЈЕГ СТВАРАЛАШТВА И СТВАРАЛАШТВА ЗА ДЕЦУ 2014.

РЕЗУЛТАТИ ЛИТЕРАРНОГ КОНКУРСА

УЗРАСТ ОД 1. ДО 4. РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ:

ПРВА НАГРАДА: 

БАЈКА О СИРЕНАМА ( прича)
Миљана Марковић, 4. разред ОШ“Љупче Николић“, Алексинац ; Књижевни клуб „ Велимир Рајић“ 

У Нишу, 21.02.2014. године

Жири фестивала „Медијана“

Бошко Ломовић,
Радмила Булатовић
Александар Димитријевић

1376566_715256168513990_382914579_n 1510558_715256055180668_846277269_n 1513694_715321721840768_431661424_n 1521487_715256065180667_1059133294_n 1964942_715256018514005_397567416_n

 

Пекарски дани

На Пекарским данима, традиционалној манифестацији Пољопривредне школе ,,Шуматовац“ која се сваке године роди богатија и привлачнија, Никола Петровић, ученик 3. разреда ОШ,,Стојан Живковић Столе“ одељење у  Крушју добио је 1, награду на литерарном конкурсу за млађи основношколски узраст, а Клара Митић, ученица 4. разреда ОШ,,Љупче Николић“ из Алексинца добила је 2. у истој категорији.

Обоје су полазници наше радионице и то они ,,стари“ 🙂  друга година.

Nixa

Прича о једном хлебу,  Никола Петровић 

Пробудио сам се. Било је баш лепо време. Нисам ни приметио да је дошло лето, али сам се задовољно раширио на сунцу. Почео сам да растем и растем. Одједном, нашао сам се у великој просторији окружен браћом и сестрама.

Нашем мирису нико није могао одолети. А ја нисам могао одолети сјају једне устрептале переце. Видео сам да и она мене гледа. Најпре смо се обоје постидели. Али када нам корпе протресоше и приближише сасвим једну уз другу, наша срећа била је видљива свима.

Тако и купци приметише нашу љубав:

–          Овај хлеб и ову перецу молим!

Срећни скоро ускочисмо у папирну кесицу, једва дочекавши да се напокон загрлимо.

Прича о једном хлебу, Клара Митић

Нико никада није чуо тог дечака да се смеје. Били су јако сиромашни. И изглед му је одавао сиромаштво. Био је блед и смежуран. Оно што је било најтужније, никада сe није играо с другом децом. Деца су га исмевала због килаже.

Једног дана у село су се доселили непознати људи. Имали су сина буцу дебељуцу. Стално је носио сендвич,а уста су му непрестано радила. И он је приметио бледуњавог тихог дечака. Није знао како да му приђе.

Једном су се нашли у исто време сами на школском дворишту. Дебељуца је жвакао парче хлеба. Сувоњави је жељно гледао у његова уста. Буца спонтано понуди дечаку хлеб. Тог тренутка родило се нераскидиво пријатељство.